Drugi o nama

“Ne bješe tako davno (neđelja, 21. decemabr 2008.), kad poslije mukotrpnog ubjeđivanja prijateljice jedva pristadoh da uđem u caffe Demetru na neku tamo salsa žurku i popijem piće. Kad imadoh što viđet! Dočeka me pun kafić nasmijanih ljudi koji prkose praznim podgoričkim podijumima. Nešto se zbilo!

Bješe još manje davno (srijeda, 1. april 2009.) kad sa istom tom prijateljicom pođoh na prvi čas salse u jednu od prostorija O.Š. Boro Ćetković, te pod dirigentskom palicom Ivana Jovanovića i ekipe krenuh s prvim koracima. Od tada, ništa više nije bilo isto!!

Śećam se prvih žurki, tada već u klubu L’ombelico, i maltretiranja đevojaka uz igranje enćufle i uz po koji ećo po cijelu noć. Malo zatim su počela i višesatna “sektaška” :) okupljanja po podgoričkih parkinga (te ometanje parova u raznim načinima/oblicima izliva emocija ;)) ne bi li naučili koju figuru više. A onda i moj prvi salsa seminar u Podgorici (Jesu li ti to sipali salsu u piće!?), ka’ i maratonsko salsa ljeto 2009. Upoznavanje i druženje sa ljudima, među kojima je dosta današnjih prijatelja, da ne pominjem… “Marko Maśa Vujović


“Nemam nekog smisla za pisanje, tako da riječi hvale i simpatije koje gajim prema našoj školi ne bi dovoljno došle do izražaja koliko to naša škola zaslužuje… u svakom slučaju, naša škola je najpozitivnija stvar koja se desila u CG zadnjih godina sto se tiče provoda, kvalitetne muzike i dobrog raspoloženja.”Radenko Šinik


“Da li znate kakav je osećaj zagrliti nekoga, zažmuriti i predati se potpuno bez straha i razmiljanja o bilo čemu? Ili jednostavno pružiti ruke i pustiti partneru da vas odvede u nepoznato?

Sećam se našeg prvog susreta kao da je juče bilo… A prošle su već dve godine… I još odlično pamtim sve – atmosferu, pesme i sva ona nasmejana lica… bilo je zaista divno. I tada i svaki sledeći put. I to još traje. Dve godine a još me čini srećnom kao prvog dana. Možda čak i više. Kao da je to sve što je falilo mom životu. Kao da sam mu pronašla smisao. Oslonac… Nadu i lek. I ko bi rekao da će toliko trajati? Da neću moći drugačije da zamislim život, da se ne sećam kako je izgledao moj život pre Buena Viste.

Ova škola postala je za mene novi dom, a svi u njoj moja druga porodica. I svakoga dana ta porodica raste. A nikad nas ne može biti previše. Buena Vista svojim mostovima spaja različite ljude, koji se drugačije možda nikada ne bi sreli, i ti mostovi traju zauvek. Mostovi prijateljstva ali i ljubavi. I svakoga dana me iznova opčinjava činjenica da smo u njoj svi tako različiti, sa svojim potpuno različitim profesijama i razmišljanjima, a svi delimo istu, neizmernu ljubav, ljubav prema plesu i muzici. Ona nam teče venama i to je ono što nas zbližava. Ljudi koji ne znaju ništa o plesu, koji nas posmatraju sa strane ponekad nas smatraju potpuno ludima. Možda i jesmo. Ali mene ta ludost održava u životu, daje mi snagu za novi dan i onda kada je najteže, stavlja mi osmeh na lice i kada je sve oko mene sivo. I ako sam zbog toga luda, neka sam, ja bar imam nešto čemu se uvek iznova i iznova mogu radovati.”Ksenija Mrđenović


“U školi „Buena Vista“ je jako prijatno atmosfera, fino se družite, upoznate puno pozitivnih i cool ljudi i što je najbitnije kvalitetno naučite da plešete.
Recite STOP primitivizmu koje nas okružuje i plešite i Vi s nama!”
Renato Grgurević


“Buena Vista je super. Ja volim salsu. A i tango. U jesen pada lisce i ptice lete na jug.”Vladimir Vulanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *