Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan…
Na današnji dan je zvanično realizovana ideja koja će nam kroz 12 godina mnogima promijeniti živote. Moj sigurno jeste i to definitivno nabolje.
Malo je aktivnosti kojima sam posvetila neki duži period u svom životu i ostala pri tome. A Buena Vista je dio mog života već skoro 6 godina. Uskoro punim 6 plesnih godina, heh đak prvak. Samo se za ovu „školsku“ godinu ipak spremam iz malo drugačijeg ugla.
Za 6 godina sam prešla veliki put od prvih koraka propraćenih mišlju „nije ovo za mene“, preko svog prvog puštanja muzike koju obožavam na nekoj milongi, sve do pričanja ispred grupe ljudi kojima treba da prenesem sve što sam naučila u prethodnim godinama. I sve je to doprinijelo mom „odrastanju“.
Većina nas smo tu, naravno, došli kao odrasli ljudi, formiranih mišljenja, ciljeva u životu, sa svojim poslovima i preokupacijama. Ali dio odrastanja koje plesna škola donosi ide u smjeru učenja uživanja u momentima. Kada na sat ili par sati izađeš iz one kolotečine svakodnevnice, malo pobjegneš od obaveza i problema, družiš se sa pozitivnim ljudima, slušaš dobru muziku i pustiš svoje tijelo da se pronađe u ritmu i melodiji. To sa godinama na neki način zaboravimo, da zastanemo i samo uživamo.
U Buena Visti sam zaista na jedan način odrasla i naučila me je mnogo čemu, ne samo plesu. Dosta strpljenja je bilo potrebno da imam prema samoj sebi (a i da ne ubijem Ivana) dok napokon nisam došla do momenta da zaista uživam u časovima i tom procesu učenja. Nisam baš bila poznata kao strpljiva osoba i sve što radim bilo je „sad i odmah“, pa je susret sa nečim što ne ide odjednom bio dosta izazovan. A što bi rekao Ivan, nisam bila neki talenat hah. I strpljenje je svakako prva stavka koja mi padne na pamet kad razmišljam o svemu što sam „dobila“ kroz ove godine.
Već sam pisala o plesovima, njihovim razlikama i mom mišljenju o njima. Ali ono najuticajnije što su mi ti plesovi donijeli je možda veća doza samopouzdanja. Naučila sam da izrazim svoju energiju, da je kanališem i ne pravim zadrške i doziranja. Da pređem preko onog momenta „nije to još dobro“ i da izađem da plešem bez razmišljanja, jer realno i dalje nisam baš prezadovoljna onim što vidim u ogledalu. Samo sam naučila da ne dozvolim da mi to bude kočnica, već vjetar u leđa da još više vježbam i radim. Od tremaroša koji tek oko ponoći skonta da ljudi zapravo zaista plešu i uživaju uz muziku koju puštam, do toga da mi je posmatranje punog podijuma jedno od najvećih zadovoljstava i inspiracije. Od prvih održanih časova gdje stežem ruku na partnerovim leđima da se ne vidi koliko se trese od treme, do željnog isčekivanja svakog sledećeg časa ili radionice.
Kao veliki „control freak“ sam imala dosta problema da pustim da me neko „vodi“. Primjetila sam da je to problem i većine žena koje dođu na ples, što je u današnje vrijeme nekako skroz razumljivo. Ali osjećaj kada se pređe preko tog problema i dopusti sebi taj luksuz opuštanja i nerazmišljanja, je zaista neprocjenjiv. Naročito u tangu, kad zagrlite nekoga i ugasite mozak dok traje pjesma ili tanda i iz tog zagrljaja izađete potpuno mirni. Čitav svijet dobije neki ljepši ton.
Sve ovo naravno ne bi bilo moguće bez najvažnije stavke koja je došla uz Buena Vistu. A to su svakako njeni ljudi. Predivni ljudi koje ne bih upoznala bez plesa, a bez njih bi sve lijepe situacije u mom životu imale malo manji sjaj, a sve teške situacije bile neuporedivo teže. Jer su upravo ljudi i njihova pozitivna energija ono što drži razum pod kontrolom, kada se sve oko nas raspada. Iskreni zagrljaji, srećni osmijesi kad uđete u salu posle dugo vremena, poruka u kojoj je samo srce jer za iskrenu podršku nije potrebno mnogo riječi, samo mnogo osjećaja. Danas je teško naći čovjeka među ljudima, a Buena Vista ih ima zaista puno.
I mada je ova priča počela kao besramna samopromocija, a otišla u flert sa patetikom, za kraj mogu samo da poželim punu salu starih i novih nasmijanih lica (proći će i ova Korona) i prepune podijume. Da plešemo još dugo po suncu, kiši, na plažama, pontama, trgovima, u lokalima, baštama, gdje god ima bar malo prostora i puno dobre muzike.
SREĆAN TI ROĐENDAN, DRUGA KUĆO! Nastavi da širiš ljubav na prvi korak!